Predlaže se:

1. U članu 10, stav 1, tačka 6 – brisanje reči „obaveštavanja“;
2. Brisanje članova 19. i 20. u Zakonu;
3. U članu 24, brisanje tačke 3. stava 1.

Obrazloženje

Zakon o nacionalnim savetima propisuje da nacionalni saveti imaju pravo da osnivaju „ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke i radio-televizijske delatnosti, štampanja i reprodukcije snimljenih medija i vršiti prava i obaveze osnivača“.[1] U stavu 2 istog člana propisuje se mogućnost da republika, pokrajina, odnosno lokalna samouprava prenesu osnivačka prava na nacionalni savet, kada su u pitanju mediji koji „u celini ili pretežno vrše informisanje na jeziku nacionalne manjine“.[2]

Pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu informisani na svom jeziku je nesporno i mnogim dokumentima zagarantovano pravo. Međutim, ono ne podrazumeva državu i institucije osnovane od strane države kao vlasnike medije. Vlasnička struktura medija tesno je povezana sa drugim ljudskim pravom – pravom na slobodu informisanja. Jedan od lakših i popularnijih načina da se ovo pravo ugozi je upravo državna kontrola medija, koja se najefikasnije ostvaruje putem vlasništva.

Čak i kada je država vlasnik, kao u slučaju javnih servisa, postavljaju se brojna ograničenja da bi se sprečila kontrola političara nad informacijama i njihovim objavljivanjem. Upravni odbor javnog servisa bira nezavisno regulatorno telo u kom sede predstavnici različitih društvenih grupa, izabrani po postupku koji treba maksimalno da ograniči upliv političkih stranaka. Sve ove garancije neophodne su da bi se mediji zaštitili od pritisaka i da bi se obezbedile pretpostavke za nezavisno i nepristrasno informisanje. Te pretpostavke ne garantuju automatski nezavisnost, ali su, pravnim jezikom rečeno, potreban, iako ne dovoljan uslov.

Srbija je odabrala veoma loš model implementacije prava na informisanje na manjinskim jezicima. Skoro sva ovlašćenja, uključujući i pravo vlasništva dati su nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ova tela biraju se na izborima, u njima sede uglavnom predstavnici političkih stranaka i nema sumnje da su u pitanju klasični politički organi. Nije jasno zašto je ovakvim telima dato ovlašćenje koje je istovremeno uskraćeno svim drugim državnim organima.

Iako nema sumnje da postoji poseban javni interes da pripadnici nacionalnih manjina budu informisani na svom jeziku, to nema nikakve direktne veze sa vlasništvom nad medijima. Posebno, jer i medijska strategija iz 2011. godine obavezuje državu i lokalne samouprave da iz budžeta sufinansiraju medijske sadržaje na jezicima manjina. Ovi sadržaji mogu biti proizvod bilo kog medija i ne postoji opravdanje da se umesto jasnog i transparentnog konkursnog finansiranja najboljih medijskih sadržaja daje novac za izdržavanje medija u vlasništvu nacionalnih saveta.

Pored načelnog problema ovakvog modela i dosadašnja praksa pokazuje da cilj – nezavisno i nepristrasno informisanje na jezicima manjina – nije ostvaren. Štaviše, većina ovih medija pretvorena je u partijske biltene vladajućih stranaka u Nacionalnim savetima, kvalitet im rapidno opada i time sve više gube svoju publiku. Ovim se dodatno ugrožava pravo na informisanje na sopstvenom jeziku. Pritisci na medije i njihovu uređivačku politiku često su vrlo otvoreni i surovi. Najpoznatiji primer je smena Čabe Presburgera, urednika lista na mađarskom jeziku Magyar So, koga je smenio Nacionalni savet Mađara u junu 2011. godine jer nije dovoljno pratio rad te stranke i njenih funkcionera.[3]

U oblasti upravljanja ustanovama Zakon, između ostalog, nacionalnim savetima omogućava da formulišu kriterijume za izbor odgovornog urednika programa na manjinskom jeziku u javnim servisima,[4] da predloži izbor jednog od kandidata za ovu funkciju,[5] ali i da da svoje mišljenje o izboru UO, članova programskih odbora i generalnih direktora oba javna servisa u Srbiji (Srbije i Vojvodine) ukoliko emituju program na manjinskim jezicima.[6]

Na ovaj način nacionalnim savetima daje se direktna mogućnost da utiču na izbor čelnih ljudi javnih servisa, čime se ozbiljno dovodi u pitanje princip nezavisnosti i profesionalnosti urednika. Urednike bira Upravni odbor javnog servisa na osnovu konkursa. Na ovaj način postavljena je bar osnovna garancija da se političke stranke umešaju u izbor odgovornih urednika. Taj princip potpuno je ignorisan u Zakonu o nacionalnim savetima. Saveti, u kojima sede predstavnici političkih stranaka, formulišu kriterijume za izbor odgovornih urednika i na kraju predlažu i samog urednika od ponuđenih kandidata.

I u nacrtu novog Zakona o javnim medijskim servisima posebno je naglašena institucionalna autonomija javnih servisa u okviru koje spada i izbor rukovodilaca i glavnih i odgovornih urednika.[7] U delu u kom se reguliše izbor članova UO, programskih saveta i generalnih direktora javni servisa nema ni reči o nacionalnim savetima niti o njihovoj ulozi.[8]

Bez obzira na kom jeziku informiše javnost, dužnost je svakog medija, uključujući javne servise, da to čini poštujući osnovne principe profesije i slobodu informisanja. Obaveza države je da obezbedi uslove za ostvarivanje slobode informisanja, bilo na jeziku većinske ili manjinskih zajednica. Zakonodavac ne može da se poziva na prava nacionalnih manjina kada krši slobodu informisanja. Dva režima zaštite slobodnog i profesionalnog novinarstva, jedan za većinsku, a drugi za manjinske zajedice, potpuno je neprihvatljiv u demokratskom društvu. Javni servis mora da obezbedi informisanje na jezicima manjina, ali i da promoviše kulturu različitosti i interkulturalnost kroz svoje programe. To znači da ovo načelo mora da se primenjuje bez obzira na jezik na kom se program emituje. Stranačka kontrola i mešanje u programsku politiku upravo urušavaju ovaj princip.

[1] Zakon o nacionalnim savetima, član 19, stav 1
[2] Ibid, stav 2
[3] http://www.magyarszo.com/hu/2011_06_24/vesti_na_srpskom/40204/
[4] Zakon o nacionalnim savetima, član 20, stav 3.
[5] Ibid, član 20, stav 4.
[6] Ibid, član 20, stavovi 1. i 2.
[7] Nacrt Zakona o javnim medijskim servisima, član 5.
[8] Ibid

Leave A Comment

Please enter your name. Please enter an valid email address. Please enter message.