Koordinacija civilnog društva u Sandžaku (Urban In, Sandžački odbor za ljudska prava, Kulturni centar Damad, Impuls Tutin, Flores Sjenica, Nova vizija Prijepolje i Ženske inicijative Priboj) i Centar za praktičnu politiku zahtevaju od države Srbije da hitno razmotri preporuke koje je civilni sektor Sandžaka formulisao za pomoć žrtvama ratnih zločina i kršenja ljudskih prava tokom devedesetih.

Pre 19 godina, 22. oktobra 1992. godine 16 Bošnjaka (15 muškaraca i jedna žena) oteto je iz autobusa na liniji Rudo-Priboj u selu Mioče i ubijeno u Višegradu. Otmicu i ubistvo izvela je jedinica pod komandom Višegradske brigade Vojske Republike Srpske na čelu sa osuđenim ratnim zločincem Milanom Lukićem. Tela do danas nisu pronađena. Porodice žrtava nisu od države Srbije dobile nikakvu odštetu, a mnogi žitelji pribojskih sela i dalje žive kao izbeglice u sopstvenoj državi, jer su im kuće porušene tokom rata od strane Vojske SRJ ili Vojske Republike Srpske.

Za zločin je osuđeno samo četvoro direktnih izvršilaca, dok odgovornost vojnih i civilnih vlasti nije ispitana. Žrtve otmice u Sjeverinu nemaju nikakvo spomen-obeležje i pored formirane komisije opštine Priboj i obezbeđenog novca iz republičkog budžeta. Ovakav odnos prema žrtvama ratnih zločina trajno onemogućava smirivanje situacije u Sandžaku i uspostavljanje poverenja i stabilnosti. Bez jasnog određenja prema zločinima iz prošlosti i bez uspostavljanja pravde za žrtve nemoguće je rešiti ni ostale probleme Sandžaka, niti je moguće izgraditi poverenje građana bošnjačke nacionalnosti u institucije države Srbije.

Preporuke za pomoć žrtvama ratnih zločina koje je formulisalo civilno društvo u Sandžaku mogu se videti na stranici Strategija za Sandžak.

Leave A Comment

Please enter your name. Please enter an valid email address. Please enter message.